U razgovoru sa Vladimirom Čitlučaninom, autorom knjige Formido, bavili smo se strahom kao iskustvom koje ne dolazi iz izmaštanog sveta, već iz stvarnosti. Knjiga je nastajala godinama, kroz susrete, putovanja i razgovore sa ljudima iz različitih krajeva Srbije i regiona. U njenoj strukturi prepliću se dokumentarno i književno, lokalno i univerzalno, lično i kolektivno. Granica između stvarnog i fikcionalnog nije naglašena – ona je suptilna, ali namerno tanka.
U emisiji smo govorili o tome zašto su male sredine često nosioci najintenzivnijih priča, zašto su neka svedočenja ostala neobjavljena i šta znači pristupiti nečemu sa skepsom, ali bez cinizma. Strah, kako smo zaključili u razgovoru, nije samo kočnica – on je i pokretač. Pitanje je da li odluke donosimo iz panike ili iz sabranosti.
Posebno smo se osvrnuli na generacijsko nasleđe priča – onih koje su se nekada prenosile uz porodične stolove, a danas se lako odbacuju kao sujeverje. Da li je sve što ne možemo objasniti nužno besmisleno? Ili je problem u tome što više nemamo strpljenja da istražimo? Ova emisija ne nudi gotove odgovore, ali otvara prostor za ličnu refleksiju.
