U 40. epizodi „Večernje škole rokenrola“ Sonja je obradila progresiv rok, pravac koji je nastao krajem šezdesetih u Velikoj Britaniji, a vrhunac popularnosti doživeo tokom sedamdesetih. Žanr je poznat po grandioznim aranžmanima, dugim pesmama, kompleksnim kompozicijama i poetskim tekstovima, a inspiraciju je crpeo iz klasične i džez muzike.
Epizoda je otvorena uz King Crimson, bend koji se smatra začetnikom prog zvuka, a zatim je predstavljena priča o Moody Bluesu i njihovom albumu Days of Future Passed, prvom koji je spojio rock sastav i orkestar. Govoreno je i o The Alan Parsons Projectu, specijalnom po tome što je Parsons bio producent i inženjer zvuka, dok je Eric Woolfson unosio autorski i izvođački pečat.
Sonja je posebno obradila Uriah Heep, bend koji je deo prog tradicije ali i hard rocka, poznat po pesmi „Lady in Black“. Govorila je i o američkim predstavnicima žanra poput Dixie Dregs, zatim o eksperimentalnom i satiričnom radu Frank Zappe, kao i o uspehu grupe Kansas sa hitom „Carry On My Wayward Son“.
Epizoda je uključila i priče o savremenijim bendovima poput Muse, koji su u svoj zvuk ugradili elemente prog roka, kao i o velikanima poput Electric Light Orchestra, Emerson, Lake & Palmer i Rush, bendovima koji su ostavili dubok trag u muzičkoj istoriji.
Za kraj, Sonja je obradila i kultni album „Thick as a Brick“ grupe Jethro Tull, satirični projekat inspirisan Monty Python humorom, kojim je Ian Anderson parodirao konceptualne albume, ali i pokazao svu moć prog žanra. Emisija je završena pričom o Pink Floydu i pesmi „Time“, kao simbolu prolaznosti i jednog od najsnažnijih prog momenata u istoriji muzike.
