Raspodela moći u svetskoj trgovini automobilima sve se vidljivije menja, a Evropa se suočava sa novim pritiscima iz Kine. Kako navodi konsultantska kuća EY u najnovijoj studiji, uvoz kineskih vozila i automobilskih delova u Evropsku uniju prvi put je premašio izvoz iz EU u suprotnom smeru, što predstavlja važan signal promene u odnosima na globalnom tržištu automobila.
Prema tim podacima, evropski izvoz automobila i delova u Kinu pao je tokom 2025. godine za 34 odsto i iznosio je 16 milijardi evra. Pad je još izraženiji kada se posmatra duži period, pošto je u odnosu na 2020. godinu evropski izvoz prepolovljen. Istovremeno, uvoz iz Kine u Evropsku uniju porastao je za osam odsto i dostigao 22 milijarde evra.
Time je, za svega nekoliko godina, evropski trgovinski suficit u sektoru automobila prerastao u deficit. Takav razvoj događaja pokazuje da kineski proizvođači više nisu samo dopunski akteri na evropskom tržištu, već sve ozbiljniji konkurenti etabliranim brendovima.
Sličan obrazac vidi se i u trgovinskim odnosima Nemačke i Kine. Iako su kineski automobili 2025. godine po vrednosti uvoza u Nemačku bili tek na šestom mestu, promene u dinamici trgovine su izrazite. Nemački izvoz automobila u Kinu pao je sa oko 30 milijardi evra, koliko je iznosio na vrhuncu 2022. godine, na 13,6 milijardi evra prošle godine. Sa druge strane, uvoz kineskih automobila u Nemačku porastao je za dve trećine i dostigao 7,4 milijarde evra.
Ako se ovaj trend nastavi i tokom 2026. godine, trgovina automobilima između Kine i Nemačke mogla bi već ove godine da dostigne tačku ravnoteže. To bi bio snažan simbolički i ekonomski pokazatelj promene odnosa u jednoj od najvažnijih industrijskih grana Evrope.
Ekspert EY Konstantin Gal ocenio je da se kineski proizvođači u Nemačkoj i dalje suočavaju sa veoma snažnom konkurencijom domaćih brendova, koji za sada uspešno brane svoj tržišni udeo. Ipak, na drugim evropskim tržištima kineski modeli su znatno dalje odmakli i već su uspeli da se ozbiljnije pozicioniraju.
Dodatni razlog za njihov prodor leži u agresivnijoj cenovnoj politici, brzom tehnološkom razvoju i snažnom prisustvu u segmentu električnih vozila. Evropski proizvođači, posebno nemački, istovremeno trpe posledice usporavanja tražnje na kineskom tržištu, ali i sve oštrije međunarodne konkurencije.
Promene koje se sada vide u trgovinskim bilansima mogle bi dugoročno da utiču i na industrijsku strategiju Evropske unije. U pitanju nije samo razmena robe, već i pitanje tehnološke dominacije, investicija i budućeg položaja evropske auto-industrije na svetskom tržištu.
Šta pokazuje nova trgovinska slika
Podaci EY ukazuju da Kina više nije samo veliko proizvodno središte za zapadne kompanije, već i samostalan izvoznik koji uspešno širi prisustvo u Evropi. Zbog toga se evropski proizvođači suočavaju sa dvostrukim izazovom – gube deo prostora u Kini, a istovremeno im raste pritisak na domaćem terenu.
Posledice za evropske proizvođače
Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, evropske kompanije moraće brže da prilagođavaju cene, tehnologiju i proizvodne strategije. Posebno će biti važno kako će odgovoriti nemački proizvođači, čiji su rezultati u Kini godinama bili jedan od ključnih oslonaca celog sektora.
