„Često imam osećaj da nisam mrdnula ni korak u potrazi za pravdom i istinom“, rekla je Jelena Ćuruvija otvarajući tribinu „Legalistički kraj državnog zločina“, održanu 10. marta u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Govoreći o konfuznoj pravnoj situaciji u kojoj se danas nalazi slučaj ubistva njenog oca, novinara Slavka Ćuruvije, ali i o širem stanju pravosuđa u Srbiji, istakla je da potraga za istinom sve više liči na maraton – „ali mi smo za taj maraton spremni“.
Novinar, urednik i vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Optužnica protiv četvorice pripadnika tadašnje Službe državne bezbednosti podignuta je 2015. godine. Nakon dva suđenja i dve prvostepene osuđujuće presude, Apelacioni sud je 2024. pravosnažno oslobodio sve optužene.
Početkom ove godine Vrhovni sud je utvrdio da je Apelacioni sud povredio zakon u korist optuženih, pogrešno interpretirajući ključne iskaze svedoka i dajući kontradiktorno obrazloženje presude. Međutim, prema važećem zakonodavstvu ta odluka ne utiče na pravosnažnost oslobađajuće presude, koja ostaje konačna. U međuvremenu su podnete disciplinske prijave protiv sudija Apelacionog suda, dok su oslobođeni bivši pripadnici državne bezbednosti pokrenuli tužbu protiv Fondacije Slavko Ćuruvija tražeći naknadu za duševnu bol.
Politička ubistva
Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić podsetila je da je ubistvo Slavka Ćuruvije bilo jedno u nizu političkih ubistava koja su obeležila poslednje godine vlasti Slobodana Miloševića, među kojima su i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, ubistvo Ivana Stambolića, ali i atentat na premijera Zorana Đinđića 2003.
Govoreći o suđenjima pred Specijalnim sudom početkom dvehiljaditih, istakla je da su ona, uprkos političkim pritiscima i bezbednosnim rizicima, vođena efikasno zahvaljujući snažnom osećaju odgovornosti sudija i tužilaca. „Verovali smo da to radimo za budućnost zemlje i za našu decu“, rekla je Dragičević Dičić.
Prema njenoj oceni, taj institucionalni zamah je tokom godina oslabljen, što se vidi kroz slabiji autoritet pravosuđa u vođenju postupaka i kroz opstrukcije u istragama. Osvrćući se na odluku Vrhovnog suda, ocenila je da se radi o „pravno apsurdnoj situaciji“: sud je konstatovao ozbiljne povrede zakona, ali zbog načela zabrane pogoršanja položaja okrivljenog nije imao mogućnost da takvu presudu ukine ili preinači.
Prava oštećenih
Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović ukazala je na položaj tužilaca koji pokušavaju da profesionalno vode složene predmete, ali često osećaju da nemaju institucionalnu podršku. „Tužioci koji su odlučili da se bore za ispravnu stvar često su ostavljeni sami“, rekla je Savović i dodala da se njihov profesionalni rad neretko doživljava kao lična borba.
Ona je istakla da je za kvalitetan sudski postupak presudan hrabar i profesionalan tužilac koji će otvoriti pitanje pozadine zločina i eventualnih nalogodavaca. Kao važan primer navela je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnela zamenica vrhovnog javnog tužioca Tamara Mirović, što je omogućilo Vrhovnom sudu da utvrdi ozbiljne propuste u presudi Apelacionog suda.
Savović je kritikovala i zakonska rešenja koja dovode do čestih promena tužilaca na istim predmetima, čime se gubi kontinuitet rada i mogućnost jasnog utvrđivanja odgovornosti. Posebno je ukazala na slab položaj oštećenih u krivičnom postupku, naglašavajući da žrtve često nemaju efikasna sredstva da reaguju na propuste.
Istraga ubistva
Dragan Kecman, policijski pukovnik u penziji i inspektor koji je više radio na istrazi ubistva Slavka Ćuruvije, rekao je da je za istražni tim taj slučaj bio razrešen još u fazi policijske istrage. „Što se tiče policije, ovaj slučaj je bio rešen“, naveo je Kecman.
Prema njegovim rečima, istraga je vođena u tesnoj saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, a ključni dokazi odnosili su se na analizu telefonskih komunikacija i tehničkih podataka koji su povezivali optužene sa mestom zločina. Kecman smatra da su upravo ti dokazi mogli da pruže jasnu rekonstrukciju događaja, ali da nisu adekvatno izvedeni u sudskom postupku.
Govoreći o širem kontekstu, Kecman je upozorio na položaj policijskih službenika koji danas rade na osetljivim predmetima. „Ako postupite profesionalno, možete ostati bez posla – nema ko da stane iza vas“, rekao je, ocenjujući da nedostaje institucionalna zaštita za policajce koji rade na složenim i politički osetljivim istragama.
Pravni paradoks i opstrukcije
Pravnik Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazao je na pravni paradoks koji je nastao nakon odluke Vrhovnog suda. Kako je naveo, nedopustivo je da sud utvrdi ozbiljne greške u presudi Apelacionog suda, a da pritom ne postoji mehanizam da se takva presuda preispita.
Naš zakon apsolutizuje princip zabrane ponovnog suđenja, iako ni Ustav ni međunarodni standardi ne zahtevaju da on bude tako strogo postavljen, rekao je Ilić. Prema njegovim rečima, praksa Evropskog suda za ljudska prava dopušta ponavljanje postupka u slučajevima fundamentalnih nedostataka ili pojave novih činjenica i dokaza.
Ilić je upozorio na apsurdnu situaciju u kojoj čak i dokazivanje ozbiljnih nepravilnosti u radu sudija može dovesti do njihove eventualne odgovornosti, ali ne i do promene same presude.
Novinar Vuk Cvijić ocenio je da je ubistvo Slavka Ćuruvije od početka nosilo jasna obeležja državnog zločina. Bilo je jasno da je to državno ubistvo čim se desilo, rekao je Cvijić, podsećajući na niz političkih zločina koji su usledili krajem devedesetih.
Prema njegovim rečima, tokom istrage i suđenja dolazilo je do različitih opstrukcija, pritisaka na svedoke i promena njihovih iskaza. Cvijić je ukazao i na širi politički kontekst u kojem se slučaj odvijao, ocenjujući da su pojedini akteri iz bezbednosnih struktura kasnije dobili političke funkcije. „U ovom trenutku ne vidimo razliku između vlasti i organizovanog kriminala“, zaključio je Cvijić.
Odgovornost društva
Na kraju diskusije iz publike se obratio Veran Matić, novinar i osnivač TV B92 i jedan od inicijatora Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji. On je istakao da društvo duguje izvinjenje porodici Slavka Ćuruvije.
„Porodici Slavka Ćuruvije dugujemo jedno veliko izvinjenje kao društvo“, rekao je Matić, ocenjujući da je tokom suđenja izostalo šire interesovanje javnosti i društveni konsenzus o potrebi da se ovaj zločin rasvetli i kazni. Matić je upozorio na atmosferu javnog targetiranja kritičkih glasova koja, prema njegovim rečima, podseća na kraj devedesetih godina. „Gledamo banalnost zla uživo i to polako postaje nova normalnost“, zaključio je Matić, pozivajući na veće društveno angažovanje i solidarnost u borbi za vladavinu prava.
