Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 25. oktobar, postali su tema velikih regionalnih i svetskih medija. Gotovo dve godine studentskih i građanskih protesta, izlazak Studentske liste na izbore i namera Aleksandra Vučića da napusti mesto predsednika Srbije i kandiduje se za premijera daju izborima značaj koji daleko prevazilazi još jedno redovno odmeravanje političkih stranaka.
Pregled izveštavanja medija iz regiona, Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine pokazuje i različite načine na koje se izbori u Srbiji posmatraju. Za veliki deo zapadnih medija u centru priče su studenti, korupcija, stanje demokratije i pitanje može li vlast posle 14 godina biti ozbiljno ugrožena. Ruski izvori znatno više prostora daju geopolitičkom aspektu i tvrdnjama o stranom uticaju, dok kineski mediji uglavnom ostaju na institucionalnom nivou.
Region: Može li Vučić da izgubi vlast?
Mediji u regionu izbore prate veoma detaljno, a u njihovom fokusu poslednjih dana posebno je Studentska lista – Studenti pobeđuju.
Hrvatski javni servis HRT izvestio je o predaji Studentske liste uz, kako navodi, masovnu podršku građana. HRT opisuje povorku kroz Beograd, prikupljanje potpisa i probleme sa obezbeđivanjem dovoljnog broja javnih beležnika, dok je u posebnom tekstu pažnju posvetio i napadima provladinih medija na studentski pokret i njegove kandidate.
Hrvatski Index ide korak dalje i izbore opisuje kao najnapetije u dosadašnjoj Vučićevoj eri, postavljajući pitanje može li prvi put od dolaska SNS-a na vlast 2012. godine Vučić zaista da izgubi vlast. U analizi se izbori posmatraju i kao rezultat gotovo dve godine protesta i kao pokušaj vlasti da izabere politički trenutak koji joj najviše odgovara.
Na crnogorskom javnom servisu RTCG, kroz tekst BBC-ja, izborna kampanja u Srbiji opisana je kao „brzopotezna“ trka koja ima elemente gotovo referendumskog odlučivanja za ili protiv aktuelne vlasti. Kao dva glavna aktera izdvojeni su SNS i Studentska lista.
Regionalni mediji tako Srbiju uglavnom ne posmatraju kroz klasičnu podelu vlast–opozicija. Studentski pokret tretira se kao nova politička snaga koja je protest sa ulica prenela direktno na biračko mesto.
Evropa: Najjači politički pritisak od 2012.
Evropski mediji još snažnije naglašavaju vezu između izbora, protesta i dugogodišnje Vučićeve vlasti.
Euronews navodi da su studenti formalnim ulaskom u izbornu trku direktno izazvali Vučića i SNS. Ovaj evropski medij ocenjuje da su višemesečne demonstracije dovele Vučića pod najjači politički pritisak od dolaska na vlast 2012. godine.
Posebna pažnja posvećena je činjenici da Studentsku listu ne čine prvenstveno profesionalni političari, već profesori, lekari, stručnjaci, umetnici, sportisti i druge javne ličnosti.
Nemački Deutsche Welle otišao je još dalje naslovom koji postavlja pitanje da li su izbori zapravo „referendum o Vučiću“. DW u fokus stavlja izborne uslove, stanje institucija, proteste, postupanje policije i činjenicu da se glasanje održava posle dugog perioda ozbiljne političke i društvene krize.
Britanski Guardian, prenoseći vest o raspisivanju izbora, ocenjuje da Vučić pokušava da produži svoj ostanak na vlasti prelaskom sa predsedničke na premijersku funkciju.
I međunarodna agencija Reuters u središte izveštavanja stavlja činjenicu da Vučić namerava da podnese ostavku na mesto predsednika i učestvuje u parlamentarnoj kampanji kao kandidat za premijera. Reuters izbore direktno povezuje sa gotovo dve godine studentskih antikorupcijskih protesta koji su počeli nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Amerika: Veliki test posle 14 godina vlasti
Američki mediji izborima u Srbiji pristupaju pre svega kroz pitanje stanja demokratije i političke budućnosti Aleksandra Vučića.
Američka agencija Associated Press ulazak studentskog pokreta u izbornu trku predstavlja kao ozbiljan izazov Vučiću pred vanredne izbore. AP podseća da su protesti počeli nakon novosadske tragedije, da su kasnije prerasli u masovne antikorupcijske demonstracije i da je vlast suočena sa političkim pritiskom kakav dugo nije imala.
Washington Post navodi da su protesti, koji su u pojedinim trenucima okupljali stotine hiljada ljudi, Vučića uzdrmali više nego bilo koji prethodni izazov tokom njegove dugogodišnje vlasti.
Američko izveštavanje istovremeno podseća na optužbe za slabljenje demokratskih institucija, stanje medijskih sloboda i kritike zbog postupanja policije prema demonstrantima, ali navodi i da Vučić te optužbe odbacuje.
Važan deo američkog ugla jeste i spoljnopolitički položaj Srbije – zemlja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali istovremeno održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom.
Rusija: Izbori, Zapad i „obojena revolucija“
Rusko izveštavanje o izborima u Srbiji bitno se razlikuje od većeg dela zapadnog medijskog prostora.
Jedan od najuticajnijih ruskih dnevnih listova, Komersant, Studentsku listu opisuje kao glavnog protivnika vlasti na predstojećim izborima i detaljno analizira istraživanja javnog mnjenja, Vučićevu kampanju i podeljenost njegovih političkih protivnika.
Komersant ocenjuje da izbori možda ipak neće prerasti u čist referendum „za ili protiv Vučića“, jer studenti i druge opozicione opcije izlaze u više kolona. Ruski list istovremeno procenjuje da bi pobeda SNS-a Vučiću omogućila prelazak iz predsedničke u premijersku fotelju i nastavak političke dominacije.
Posebno je zanimljiva ranija analiza Komersanta objavljena pod naslovom koji izbore naziva „eksplozivnim glasanjem“. U njoj je preneta i procena ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka da bi politička kriza mogla da preraste u pokušaj „obojene revolucije“.
Ruska državna mreža Sputnik prilikom izveštavanja o raspisivanju izbora značajan prostor daje Vučićevim tvrdnjama da su političkim sukobima u Srbiji doprineli i strani faktori. Sputnik prenosi i njegove poruke o ekonomskim rezultatima Srbije i potrebi da izborna kampanja prođe mirno.
Drugim rečima, dok evropski i američki mediji pre svega govore o protestima, korupciji i stanju institucija, u delu ruskog medijskog prostora znatno je prisutniji okvir u kojem se politička kriza u Srbiji posmatra i kao deo šireg sukoba uticaja Rusije i Zapada.
Kina: Procedura, stabilnost i Vučićeva kandidatura
Kinesko izveštavanje koje je do sada objavljeno znatno je uzdržanije.
Kineska državna agencija Xinhua, u tekstu koji prenosi China Daily, u prvi plan stavlja Vučićevu najavu da će 27. septembra podneti ostavku i potom, kao građanin, voditi kampanju za mesto premijera.
U tekstu se detaljno objašnjavaju izborna procedura, raspisivanje vanrednih izbora za 25. oktobar, odluka SNS-a da Vučić bude kandidat za premijera i njegove prethodne funkcije. Za razliku od zapadnih medija, studentski protesti, stanje demokratije i optužbe za korupciju nisu centralni okvir tog izveštaja.
Sličan pristup Xinhua je imala i prilikom odluke Vlade Srbije da predloži raspuštanje parlamenta. U tekstu koji je takođe objavio China Daily dominiraju institucionalna procedura i izjave srpskih zvaničnika.
To ne znači da kineski mediji ignorišu političku krizu u Srbiji, ali se u aktuelnim izveštajima koje smo pregledali vidi znatno manje vrednosnog tumačenja izbora nego u evropskim, američkim ili ruskim analizama.
Jedni izbori – potpuno različite priče
Način na koji svetski mediji opisuju izbore u Srbiji u velikoj meri zavisi i od političke perspektive iz koje posmatraju Beograd.
Za veliki deo evropskih i američkih medija 25. oktobar je pre svega test Vučićeve vlasti, demokratskih institucija i snage studentskog pokreta. U regionu se još detaljnije prati direktni okršaj SNS-a i Studentske liste i postavlja pitanje da li vlast prvi put od 2012. godine može ozbiljno da bude ugrožena.
Ruski izvori ne zanemaruju snagu studenata, ali političku trku mnogo češće smeštaju u kontekst odnosa Srbije sa Rusijom, Evropskom unijom i SAD, uz upozorenja na mogućnost stranog uticaja. Kineski mediji, sa druge strane, za sada biraju znatno neutralniji okvir – procedure, institucije, datume i Vučićev prelazak iz predsedničke u parlamentarnu izbornu trku.
U jednom se, međutim, gotovo svi posmatrani izvori poklapaju: izbori 25. oktobra nisu još jedni rutinski parlamentarni izbori u Srbiji. Studentski pokret je prvi put postao direktni izborni protivnik vlasti, dok Aleksandar Vučić ulazi u političku utakmicu u kojoj će se odlučivati i o tome da li će njegov kontinuitet vlasti, koji traje od 2012. godine, biti nastavljen sa funkcije predsednika Vlade.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
