Ustaški pokret nastao je kao profašistička, teroristička, totalitarna, strogo hijerarhizovana, nacionalistička i izrazito militarizovana formacija. Uzimajući ove karakteristike u obzir, jasno je da se radi o pokretu koji za svoj oblik ima vojnu mehanizovanost, a za sadržaj političku kriminalizovanost svojih pripadnika, dok je suštinski smrtonosno nastrojen prema svemu drugom i drugačijem. Jedina odgovornost podnosi se vođi pokreta, odnosno poglavniku, čija je volja iznad svakog prava i zakona.
Uvidom u pojedine izjave, poteze ili forme organizovanja, moguće je prepoznati elemente ovog zlokobnog vojno-političkog fenomena i u našoj neposrednoj stvarnosti. Uzmimo za početak tendenciju ka vojnom mehanizovanju ponašanja pripadnika jedne političke partije – Srpske napredne stranke. Tako je, na primer, nekadašnji gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović, kada je obavešten da će ga stranka ukloniti sa položaja „prvog čoveka“ grada, izjavio sledeće: „Stranka me je postavila, stranka smenjuje. Ja sam vojnik koji se borio tu gde sam se borio… i nastaviću sigurno da se borim u interesu grada Kraljeva, u interesu stranke.“[1] Svega nekoliko dana nakon ove izjave Jovanović je po pitanju svog opstanka na položaju gradonačelnika rekao i ovo: „Kad smo pričali o tome da sam vojnik partije… to je rečeno i upravo tako je i ostalo. Dakle, procenjeno je da sam dobar vojnik. Da nisam bio dobar vojnik ne bih imao podršku gradskog odbora… I kao što rekoh, procenjen sam kao dobar vojnik.“[2] Ovo militarizovanje ponašanja i doživljavanja sebe kao „vojnika partije“ nije izolovani slučaj, već se može čitati kao odraz nečega što je formativni modus same partije. U prilog tome svakako ide i izjava nekadašnje potpredsednice Glavnog odbora SNS-a Marije Obradović, koja će reći: „Mi smo u SNS kao vojska, spremni da u pola noći i dana reagujemo.“[3] Reagovanje po vojničkom modelu dovodi postupanje članstva u mehanizam odnosa redukovanih na princip naređenje-izvršenje, i to bez postavljanja pitanja o opravdanosti takvog delovanja. Naprosto, tako postupaju „vojnici“ za partiju spremni.
Drugi element na koji ovde treba obratiti pažnju vezan je za kult vođe, koji je, po fašističkom uzoru, čvrsto ukorenjen u ustaškom pokretu i zahteva zaklinjanje pripadnika pokreta da će „bezuslovno izvršavati sve odredbe Poglavnika … i sve učiniti što (mu) Poglavnik naloži“[4]. Ovakvo pokoravanje volji vođe zapravo u potpunosti isključuje postojanje lične volje i uklapa se u malopre spomenut naredbodavno-izvršilački princip.
Veličanje stranačkog vođe, ili prepoznatljivog prvog lica stranke, gotovo od samih početaka prisutno je u SNS-u, poglavito od kada je Aleksandar Vučić preuzeo ulogu predsednika stranke. Od tog trenutka, na svim izbornim listama SNS-a, bez obzira na nivo organizovanja izbora, nosilac je bio Aleksandar Vučić. To je bio prikaz stanja u kojem su ne samo stranački aktivisti iskazivali svoju pokornost vođi, nego su i sve grane vlasti postale instrumenti volje jednog čoveka i njegove interesne sfere. Parlamentarna većina veličala je njegovo ime, aplaudirala mu i govorima ispredala apologije Vučiću tokom skupštinskih zasedanja. Vlada je strogo kontrolisana od nenadležne institucije, odnosno predsednika Republike, a pravosuđe izloženo pretnjama, kako bi delovalo po naređenju jednog čoveka, a ne po odredbama zakona. Ostala je još samo zakletva vođi kao formalizovanje samovlašća. Sve ostalo je već prisutno.
Ono po čemu je ustaštvo kao epifenomen fašizma prepoznatljivo jeste ideologija smrti, masovnih zločina i nacionalističkog ekstremizma. Tako je u NDH sistemski sprovođeno istrebljivanje Srba, Jevreja i Roma u logorskim uslovima, kao i u zverskim masakrima u sredinama sa nehrvatskim, pretežno srpskim stanovništvom. Sve to trebalo je da obezbedi da u „hrvatskoj državi uvjek vlada samo hrvatski narod, te da on bude potpunim gospodarom svih stvarnih i duhovnih dobara u svojoj zemlji“[5]. Ovo gospodarenje trebalo je, dakle, postići smaknućem drugih naroda, što je u NDH i izvršavano. Životi pripadnika drugih naroda u ustaštvu smatrani su manje vrednim od života pripadnika hrvatskog naroda.
Vrednovanju života po nacionalnoj osnovi svedočili smo i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naime, dobro je poznata činjenica da je 20. jula 1995. godine, tokom rata u Bosni, Aleksandar Vučić izneo svoju zlokobnu nameru rečima: „Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana.“[6] Ovakav poziv na masovna smaknuća u zemlji koja je uveliko bila razorena ratom, a njeni građani žrtvovani nacionalnoj mržnji, samo je podsticao tu mržnju i fabrikovanje smrti.
Ujedno, kada govorimo o ustaštvu, masovna ubistva izvršavana su iživljavanjem nad žrtvama hladim oružjem, kao i posebnim spravama izrađivanim u svrhu umiranja u najstrašnijim mukama. Svakodnevni ritual smrti sprovođen je klanjem nevinih žrtava. Ovaj morbidni čin svojom gestikulacijom oponašali su pripadnici ćaci formacija, podražavajući presecanje grkljana povlačenjem šake preko njega. Time su upućivali otvorene pretnje smrću pobunjenim građanima i studentima[7], kao i opozicionim narodnim poslanicima[8], koji su se protivili postojanju ćaci logora ispred Narodne skupštine.
Niz iznetih podudarnosti nije skupina slučajnih ili mogućih povezivanja. U pitanju je jasna opomena u vezi sa postojanjem društvenih grupa i intencija u kojima se zanemaruje vrednost života, pravo na različitost, slobodno izražavanje lične ili političke volje, ili zabranjuje bilo koja vrsta promene trenutnog društvenog ili političkog stanja. Ovakve zabrane i zanemarivanja baštine se iz totalitarnih obrazaca vladanja, a posledice se ogledaju u ukidanju istine uz hiperprodukciju laži, razaranju institucionalnog sistema uz sprovođenje samovlašća, izigravanju zakona uz bujanje kriminala, pretnje životu uz spremnost za sejanje smrti.
[1] https://www.youtube.com/watch?v=fV8ncOCdo0Q
[2] https://www.youtube.com/watch?v=wdHDG0YqyD8
[3] https://balkanskapravila.com/marija-obradovic-mi-smo-u-sns-kao-vojska-spremni-da-reagujemo-u-pola-noci-i-dana
[4] https://hr.wikisource.org/wiki/Ustav_hrvatske_revolucionarne_organizacije_%22Usta%C5%A1e%22
[5] Isto
[6] https://www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U&t=14s
[7] https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-cacilend-sarajevo-ukrajina/33582369.html
[8] https://www.masina.rs/zlf-student-iz-cacilenda-pretio-klanjem-poslanici-biljani-dordevic/
