Mataruška Banja, gradsko naselje nadomak Kraljevo, danas se suočava sa vidljivim tragovima dugogodišnjeg zanemarivanja. Juče su fotografisane pojedine vile koje su nekada primale goste iz cele zemlje i inostranstva, a danas stoje zatvorene i zapuštene.
Čitateljka Nikoleta Milosavljević u navodi da su ove vile „nekada davale sjaj i kotirale Matarušku Banju visoko na lestvici turizma i omiljenih destinacija“, dok su danas „bleda slika onoga što su nekada bile“. Dodaje da je uz pomoć veštačke inteligencije napravljena vizuelna projekcija kako bi obnovljene vile Mataruške Banje mogle da izgledaju – sa uređenim fasadama, obnovljenim terasama i osvetljenim parkovima.
„Veštačka inteligencija nas podseća da nešto što je zaboravljeno zaista može ponovo da oživi“, navodi ona, izražavajući nadu da bi priča o vilama mogla da podstakne ozbiljniju raspravu o njihovoj obnovi.
Istorijski razvoj Mataruške Banje
Mataruška Banja je najmlađa banja u Srbiji, nastala 1898. godine nakon što je promena toka reke Ibar otkrila lekovitu sumporovitu vodu. Već početkom 20. veka izgrađeni su prvi hoteli i kupatila, a 1907. godine osnovano je Akcionarsko društvo „Mataruška Banja“, koje je pokrenulo intenzivan razvoj.
Između dva svetska rata Banja doživljava procvat. Građene su reprezentativne vile poput vile Bunjak, vile Stolovi i drugih privatnih objekata, a 1932. godine otvoren je hotel Žiča, koji je tada važio za jedan od najsavremenijih hotela u Srbiji. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Mataruška Banja je beležila i do 27.000 gostiju godišnje.
Poznata po najjačoj sumpornoj vodi u Srbiji, sa izdašnošću izvora od 27 litara u sekundi, Banja je bila među prvih pet u Evropi po jačini sumporovite vode.
Između prošlosti i budućnosti
Danas, prema popisu iz 2022. godine, Mataruška Banja ima 2.432 stanovnika. Broj gostiju višestruko je manji nego u vreme njenog procvata, a mnogi objekti su zatvoreni ili ruinirani.
Fotografije zapuštenih vila i njihova moguća buduća slika otvaraju pitanje – da li je obnova vila Mataruške Banje realna razvojna šansa ili će ovi objekti nastaviti da propadaju?
Za sada nema zvaničnih najava o sistemskoj obnovi, ali interesovanje građana pokazuje da tema nije zaboravljena.
