Legendarni Jethro Tull stiže u Beograd 11. septembra, kada će nastupiti u Sava Centru, osam godina nakon prethodnog beogradskog koncerta. Bend predvođen Ianom Andersonom publici donosi muziku iz različitih faza karijere koja traje gotovo šest decenija.
Jethro Tull odavno zauzima posebno mesto u istoriji progresivnog roka. Flauta kao jedan od glavnih instrumenata, mešavina rocka, folka, bluesa i klasične muzike, neobična scenska pojava Iana Andersona i albumi poput Aqualung i Thick as a Brick učinili su ih bendom koji je teško smestiti u jednu žanrovsku fioku.
O Jethro Tullu i istoriji progresivnog roka govorili smo i u „Večernjoj školi rokenrola“, a pred njihov novi dolazak u Srbiju izdvajamo deset priča koje pokazuju koliko je biografija ovog benda neobična.
1. Jethro Tull zapravo nije bio muzičar
Čovek po kojem je bend dobio ime sa rock muzikom nije imao nikakve veze. Jethro Tull bio je engleski poljoprivredni pionir, rođen 1674. godine, poznat po unapređenju metoda obrade zemlje i razvoju sejalice.
Ime je krajem šezdesetih predložio agent benda koji je studirao istoriju. Ian Anderson je kasnije objasnio da je grupa u svojim počecima često menjala naziv jer nije bila dovoljno dobra da bi je vlasnici klubova ponovo angažovali pod istim imenom.
Baš u periodu kada su nastupali kao Jethro Tull dobili su stalni termin u čuvenom londonskom Marquee Clubu. Ime je ostalo.
2. Ian Anderson je gitaru zamenio flautom zbog Erica Claptona
Danas je teško zamisliti Jethro Tull bez flaute, ali Andersonov prvi instrument bila je gitara.
U leto 1967. godine zamenio je svoj Fender Stratocaster u prodavnici muzičke opreme. Među stvarima koje je dobio bila je studentska flauta Selmer Gold Seal. Anderson je kasnije duhovito objašnjavao da je već tada shvatio da verovatno nikada neće postati Eric Clapton – ali da Clapton barem nije svirao flautu.
Ta odluka će se pokazati presudnom. Flauta je postala jedan od najupečatljivijih zvukova u istoriji rock muzike.
3. Godinama je svirao flautu bez formalnog obrazovanja
Još neobičnije je to što Anderson nije prošao klasično školovanje za instrument po kojem će postati svetski poznat.
Sam je opisivao prve pokušaje kao prilično neuspešne – mesecima je eksperimentisao sa instrumentom, bez udžbenika i čak bez tabele sa pravilnim položajem prstiju. Tehniku je razvijao metodom pokušaja i greške, uključujući karakteristično istovremeno pevanje i sviranje.
Tek mnogo godina kasnije ozbiljnije se posvetio učenju pravilnih pozicija i klasičnijoj tehnici. Do tada je njegov nekonvencionalni način sviranja već postao zaštitni znak Jethro Tulla.
4. Tony Iommi je nakratko bio član Jethro Tulla
Kada je originalni gitarista Mick Abrahams napustio grupu krajem 1968. godine, Jethro Tullu se nakratko pridružio Tony Iommi.
Iommi se sa bendom pojavio i u televizijskom spektaklu The Rolling Stones Rock and Roll Circus, u kojem su učestvovali The Rolling Stones, The Who, John Lennon, Eric Clapton i drugi veliki muzičari tog vremena.
Avantura nije dugo trajala. Iommi se vratio kolegama iz Birminghama i ubrzo će postati jedan od ključnih ljudi Black Sabbatha i gitarista čiji će zvuk snažno uticati na nastanak heavy metala.
5. Pobeda nad Metallicom postala je jedna od najvećih Grammy kontroverzi
Na dodeli Grammy nagrada 1989. godine uvedena je kategorija Best Hard Rock/Metal Performance Vocal or Instrumental.
Među nominovanima su bili Metallica sa albumom …And Justice for All, AC/DC, Jane’s Addiction, Iggy Pop – i Jethro Tull sa albumom Crest of a Knave.
Većina pažnje bila je usmerena ka Metallici, ali je Grammy pripao Jethro Tullu. Odluka je izazvala burne reakcije i postala jedna od najpoznatijih kontroverzi u istoriji nagrade.
Već naredne godine hard rock i metal dobili su odvojene kategorije.
6. Na kritike zbog Grammyja odgovorili su – flautom
Umesto beskrajne rasprave o tome da li Jethro Tull pripada metal kategoriji, odgovor je stigao kroz oglas objavljen u časopisu Billboard.
„The flute is a heavy, metal instrument.“
Drugim rečima: „Flauta je težak, metalni instrument.“
Dosetka je preživela samu kontroverzu i decenijama kasnije ostala deo rock folklora.
7. „Thick as a Brick“ je nastao kao parodija
Album Thick as a Brick iz 1972. godine danas pripada kanonu progresivnog rocka. Međutim, njegova početna ideja bila je dobrim delom satirična.
Ian Anderson osmislio ga je kao komentar i parodiju na tada sve grandioznije i pretencioznije konceptualne albume. Umesto standardne kolekcije pesama, Jethro Tull je napravio jednu ogromnu kompoziciju raspoređenu na dve strane vinilne ploče.
Tekst je predstavljen kao delo izmišljenog dečaka-genijalca Geralda Bostocka.
Ironija je u tome što je album napravljen kao svojevrsna šala na račun progresivnog rocka na kraju postao jedno od najcenjenijih ostvarenja upravo tog žanra.
8. Uz album su napravili i čitave izmišljene novine
Priča sa Thick as a Brick nije završena muzikom.
Originalno izdanje albuma izgledalo je kao lokalne novine The St. Cleve Chronicle & Linwell Advertiser. Na više stranica nalazile su se izmišljene lokalne vesti, oglasi, sportski rezultati i priče povezane sa Geraldom Bostockom.
Omot tako nije služio samo kao ambalaža za ploču već kao sastavni deo koncepta albuma – jedan od upečatljivijih primera spajanja muzike, satire i grafičkog dizajna u istoriji rocka.
9. Ian Anderson je imao ozbiljan biznis sa lososima
Krajem sedamdesetih Anderson je na svom imanju u Škotskoj počeo da se bavi uzgojem lososa, u vreme kada je moderna industrija akvakulture tek počinjala ozbiljnije da se razvija.
Ono što je krenulo kao način da se pokriju troškovi imanja preraslo je u ozbiljan posao. Usledile su dodatne farme, prerada i dimljenje ribe, a kompanije povezane sa tim poslovima u jednom periodu zapošljavale su oko 400 ljudi u škotskom Highlandsu.
Anderson je na kraju morao da bira između sve zahtevnijeg poslovanja i muzike. Izabrao je flautu.
10. Jethro Tull je svirao i sa Međunarodnom svemirskom stanicom
Jedna od najneobičnijih epizoda dogodila se 2011. godine.
NASA astronautkinja Catherine „Cady“ Coleman, koja je i flautistkinja, ponela je instrument na Međunarodnu svemirsku stanicu. Povodom 50 godina od prvog leta čoveka u svemir izvela je duet sa Ianom Andersonom.
Coleman je svoj deo svirala u orbiti, dok je Anderson bio na turneji u ruskom gradu Permu. Dva snimka spojena su u izvođenje kompozicije Bourrée, čuvene Bachove teme koju je Jethro Tull još 1969. pretvorio u jednu od svojih prepoznatljivih interpretacija.
Tako je bend koji je decenijama pomerao granice rock muzike makar na nekoliko minuta stigao i van Zemlje.
Jethro Tull u Beogradu 11. septembra
Beogradska publika ponovo će imati priliku da vidi Jethro Tull 11. septembra 2026. godine u Sava Centru. Bend se u Beograd vraća osam godina nakon prethodnog nastupa, dok njihova veza sa ovdašnjom publikom seže još do prvog koncerta u Beogradu 1975. godine.
Aktuelnu postavu uz Iana Andersona čine Jack Clark na gitari, David Goodier na basu, John O’Hara na klavijaturama i Scott Hammond na bubnjevima.
Koncert će obuhvatiti različite periode bogate diskografije benda, uz materijal sa aktuelne turneje. Jethro Tull danas iza sebe ima više od 30 albuma i preko 60 miliona prodatih izdanja širom sveta.
Ulaznice su dostupne u sedam kategorija preko servisa Efinity, po cenama od 4.900 do 12.900 dinara.
Više informacija o koncertu dostupno je na zvaničnoj stranici Sava Centra.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
