U danima kada su, stiče se utisak, porodice dece, ali i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju, u sve bezizlaznijoj situaciji zbog birokratskih, medicinskih, socijalnih i finansijskih prepreka, Verica Anđelković iz Kraljeva uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije, Aleksandar Vučić. Pismo je napisano 14. januara i u kratkom roku podeljeno je nekoliko stotina puta na društvenim mrežama.
Anđelković se predsedniku obratila kao baka dvadesettrogodišnjeg mladića sa autizmom i Fragilnim X sindromom, ali i kao glas brojnih porodica koje, kako navodi, svakodnevno žive u strahu od neizvesne budućnosti. Posebno upozorava na položaj odraslih osoba sa smetnjama u razvoju, koje po izlasku iz sistema obrazovanja praktično postaju nevidljive za institucije.
U pismu ističe da su mnoge porodice prinuđene da razmišljaju šta će se dogoditi sa njihovom decom kada više ne budu u stanju da brinu o njima. „Posle smrti roditelja, u većini slučajeva osobe sa smetnjama u razvoju bivaju prepuštene na milost i nemilost sistema“, navodi Anđelković, ukazujući na odsustvo dugoročnih i održivih rešenja.
Posebno težak položaj, kako se ističe, imaju samohrane majke koje, zbog specifičnih okolnosti, često žive od minimalnih primanja i ograničene pomoći države. Troškovi svakodnevnog funkcionisanja se, međutim, ne smanjuju. Defektolozi, logopedi, fizioterapeuti i psiholozi samo su deo usluga koje su mnoge porodice primorane da plaćaju iz sopstvenog džepa, jer je zakazivanje pregleda u državnim ustanovama, kako navode, postalo gotovo nemoguće.
Otvoreno pismo Verice Anđelković ponovo je otvorilo pitanje odgovornosti države prema odraslim osobama sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama, ali i potrebu za sistemskim rešenjima koja bi obezbedila dostojanstven život, sigurnost i izvesniju budućnost.
